Zlato

Zlato je mek, plemenit metal žute boje koji je za razliku od ostalih metala veoma otporan na hemijske uticaj, tako da zlato ne rđa u dodiru sa vodom i vazduhom. Zlato se može rastvoriti  samo u carskoj vodici (smeša koncentrovane azotne i hlorovodonične kiseline) i u rastvoru kalijuma. Odlikuje se visokim sjajem, toplotnom i električnom provodljivošću i rastegljivošću. Svaki zlatan predmet, s obzirom na svoje razmere, neobično je težak. Karakteristična osobina zlata je naime velika gustina, 19 puta veća od vode, 2,5 puta veća od gvožđa ili bakra, skoro 2 puta veća od srebra ili olova. Postoji samo nekoliko metala težih od zlata, koji bi mogli da se pomešaju sa bakrom da bi odgovarali težini koju ima zlato, ali su svi skuplji od zlata. Primera radi, izlivak zlata veličine kutije od cigareta bi imao više od 2 kilograma. Inače, osnovne fizičke i hemijske osobine zlata su: hemijska oznaka – Au (Aurum), atomski broj – 79, atomska masa – 196,96655, gustina – 19 290 kg/m3 , temperatura topljenja – 1 064 °C, temperatura ključanja – 2 856 °C.

Zlato je neophodan materijal, koji obezbeđuje pouzdanost mnogih proizvoda, od stomatologije do avio inžinjerstva. Od davnina kada se zlato koristilo uglavnom za izradu nakita, njegove izuzetne osobine i odlične karakteristike omogućavaju široku primenu u mnogim industrijskim granama, kao što su elektronika, medicina, istraživanje svemirskog prostranstva itd. Glavno tržište zlata danas čini oblast izrade nakita, koja koristi oko dve hiljade tona zlata godišnje. Nažalost, metode za masovnu proizvodnju su postepeno prevazišle veštine tradicionalne ručne zanatske izrade, ostavivši iza sebe dugogodišnju tradiciju i cenjenu profesiju. Za izradu nijansi u boji i poboljšavanja otpornosti metala kod nošenja se koriste legure metala. Uz pomoć raznih tehnika izlivanja moguće je izraditi razne nijanse boja od tamnožutih sve do čisto zlatne, koje se kreću od zelene sve do ljubičaste. U stomatologiji se zlato veoma ceni zbog njegovih karakteristika – zlato ne oksidira, ne rđa, nije toksično, ne izaziva alergije i biokompaktno je. Zlato se u ove svrhe koristi već oko 2700 godina i njegova se primena u modernoj stomatologiji stalno povećava. Zlato se koristi za oblaganje, krunice i mostove, obično se koristi kao legura sa drugim plemenitim metalima. Japan bio i ostao najveći proizvođač dentalnog zlata, za njim slede Nemačka i Sjedinjene Američke Države. Međutim, potražnja u ovoj oblasti opada zbog toga što se zlato zamenjuje jeftinijim legurama i porcelanom. Fantastične karakteristike zlata inspirisale su generacije još u starom veku da koriste zlato i u medicinske svrhe. Danas je ovaj čudesan metal centar naučnih i medicinskih istraživanja.  Smese zlata su već pokazale svoju delotvornost kao kod lečenja raka tako kod lečenja artritisa, reumatizma i upala. Ostale medicinske primene obuhvataju zlatne žice za kardiostimulatore, implantante, flastere, ampule itd. Drugo mesto u korišćenju zlata drži elektronika, koja koristi oko 150 tona zlata godišnje. Zlato je izvanredan provodnik električne energije i reflektor toplote. Zato ima široku namenu u elektronici i telekomunikacionoj tehnologiji i nalazi se u predmetima za svakodnevnu upotrebu kao npr. digitronima, mobilnim telefonima ili kompjuterima ali takođe u komplikovanim uređajima kao što su svemirska mehanika, avioni i rakete.

Zlato se koristi i kao investiciona roba, jer je na svoj način finansijsko osiguranje. Kao što je istorija mnogo puta pokazala, zlato je najbolja zaštita pred finansijskom katastrofom. U slučaju velike inflacije, ili teške deflacije ili čak pri raspadu finansijskog tržišta, zlato nam pruža bezbednost i sigurnost. Kao što su pokazala mnogobrojna opadanja valutnog sistema, oni koji su u svom vlasništvu imali zlato, nisu ostali bez sredstva. Moše se reći da se ka zlatu ljudi okreću tradicionalno i instiktivno. U osnovne razloge zašto treba investirati u zlato se mogu pobrojati sigurnost, nezavisnost (na zlato ne utiču lokalni ekonomski i politički faktori), rezerva (centralne banke svoje rezerve čuvaju u zlatnim polugama), stabilnost i likvidnost. Sa zlatom se trguje 24 časa dnevno i zlato predstavlja univerzalnu svetsku „valutu“ kojom se najčešće trguje. Inače, cena čistog zlata se određuje dva puta na dan na Londonskoj berzi (LBMA) u takozvanom fiksnom obliku. Ujedno je londonsko tržište mesto gde međusobno trguju isključivo članovi prestižne London Bullion Market Association (LBMA, Udruženje trgovaca zlatnim izlivcima), a samim tim je i najznačajnije tržište gde se kupuje i prodaje zlato.

Saznajte šta je to devizno poslovanje i kako kupiti akcije.

Share


Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *