Prodaja zlata

Kupovina i prodaja zlata, jednim od najstabilnijih i efektivnijih instrumenata štednje kapitala, danas je gotovo svakom koje zainteresovan dostupna na globalnom tržištu zlata gde se praktično može investirati u ovaj plemeniti metal. Naravno, zlato može biti ne samo “mrtva” težina već i procentni depozit. KupovinaiI prodaja zlata u transakcijama, koje daju opipljivi profit, je vrlo efikasan način investiranja u zlato u periodu krize, kada drugi investicioni instrumenti ne mogu dati iste rezultate. Prvi znaci ustaljene proizvodnje zlatnog nakita potiču iz drevnog Egipta, oko hiljadu do tri hiljade godina pre nove ere. Egipćani su više korisitili zlato za izradu nakita od drugih metala zbog svoje retkosti, luksuznosti i lakoće oblikovanja. U Egiptu pre vremena dinastija, zlato se posmatralo kao simbol moći u društvu. Pored toga što su ga imućni nosili za vreme života, grobnice su obilovale zlatom koje su imućni sa sobom poneli u grob. Dakle, može se reći da je zlato najstarija i efektivnija mera kapitala i dimenzija bogatstva. Drugi plemeniti metali su korišćeni za istu svrhu. Generacije su se izmenile, međutim, za sve je zlato bilo zajednički ekvivalent kao sredstvo plaćanja i roba u isto vreme. Sistem “zlatni standard” je napravio ogroman uticaj na razvoj svetske ekonomije, posebno u devetnaestom i dvadesetom veku. Nacionalne granice su se povukle pred licem zlata i ono je bilo glavni svetski valutni sistem sve do sedamdesetih godina dvadesetog veka, pa su zbog ovih operacija plemeniti metali bili pod striktnom kontrolom. Generalno, transakcije su vođene na nivou država, monetarnih vlasti i međunarodnih finansijskih organizacija. Danas je svetsko tržište zlata kompleks domaćih i međunarodnih tržišta, koja su gotovo nezavisna u odnosu na državnie kontrole, a to i ostale pogodnosti garantuje 24-časovno globalno trejdovanje sa plemenitim metalima i njihovim derivatima. Struktura ponude, odnosno, kupovina i prodaja zlata na svetskom tržištu može nominalno biti podeljena na tri sektora i to, na gomilanje na svim nivoima, industrijska i domaća potrošnja i spekulativne operacije. Ponuda se sastoji od plemenitih metala, privatnih i državnih rezervi, prerade sekundarnih sirovina (zlata) i nezakonitog prometa. Glavni akteri kada je reč o kupovini i prodaji zlata su proizvođači zlata, gde su glavni kupci oni koji ga koriste u industrijske svrhe.

Kupovina i prodaja zlata se odvija na tržištima zlata gde se razlikuju međunarodna tržišta, domaća tržišta, ali ima i crnih tržišta zlata u svetu. Međunarodna tržišta zlata se nalaze u  gradovima kao što su Cirih, Hong-Kong, London, Njujork, Dubai, gde su nametnuti strogi uslovi veoma malom broju učesnika na tržištu. Oni su obično velike banke i specijalizovane kompanije, koje imaju dobru reputaciju i kreditnu sposobnost. Domaća tržišta zlata su tržišta jedne ili više zemalja obično fokusirana na lokalne investitore. Ona su podeljena na otvorena i regulisana tržišta. Otvorena tržišta su gotovo sva tržišta u Evropi, na primer, u Milanu, Parizu, Amsterdamu i Frankfurtu na Majni. Regulisana tržišta se nalaze u zemljama Trećeg sveta. Na domaćim tržištima, operacije su uglavnom napravljene od malih barova i kovanog novca nacionalnih valuta koja su sredstva plaćanja. Crna tržišta se mogu  naći u nekim zemljama Azijskog regiona. Njihova pojava proizilazi iz totalne vladine kontrole operacijama sa zlatom. Crna tržišta koegzistiraju sa zatvorenima. Zatvoreno tržište je forma domaćeg radikalno organizovanog tržišta, gde je uvoz i izvoz zlata zabranjen i gde zbog visine taksi trgovina plemenitim metalima nije profitabilna jer domaća cena prelazi svetsku cenu zlata, tako da se tretira kao nepovoljna opcija za investiture koje interesuje kupovina ili prodaja zlata.

Saznajte i koliko je cena zlata na berzi.

Share


Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *