Cena nafte

Cena nafte utiče na industrije zemalja i njihove valute što pogoduje svima onima koji se bave špekulatorskim poslovima, odnosno, trguju na forex-u. Predviđanje sledećeg pokreta na tržištu je ključ za pravljenje novca, ali je taj jednostavan koncept praktično teško primenljiv u praksi. Razlog tome su brojni faktori koji utiču na globalno tržište, ponuda i potražnja, politički međunarodni odnosi, ekonomski rast, kamatne stope i dr. Međutim, neki od pomenutih faktora, kao što je ekonomski i privredni rast država, direktno zavisi od industrijskog razvoja koja dalje zavisi od toga kakva će biti cena nafte na svetskom finansijskom tržištu. To dovodi do zaključka da je cena nafte u direktnoj korelaciji sa vrednostima valuta država, koja zavisi od industrije i ekonomskog rasta. Svakako da ta korelacija može biti pozitivna ili negativna u zavisnosti da li je određena zemlja veliki uvoznik ili izvoznik nafte, ali bez obzira na to, cena nafte ima značajan uticaj na valute država. Inače, cena nafte najviše utiče na valute visoko industrijalizovnih zemalja, gde spadaju američki dolar, kanadski dolar, japanski jen i sl. Praktično, ukoliko trgovac na forex tržištu prati kako se menja cena nafte i njen uticaj na određenu valutu, međusobni odnos između valuta kojima se najčešće trguje, može ostvariti prilično dobar profit na forex-u.

U proteklih nekoliko godina cena nafte je prilično varirala, a dobrim delom je to zasluga uticaja špekulacija na visoke cene ovog energenta. Elem, tokom poslednje decenije svet je doživeo ogromne oscilacije u ceni nafte. Poznat je slučaj kompanije Enron koja je doživela najveći krah među firmama energenata, što je izazvalo posebnu pažnju ekonomskih i finansijskih analitičara. Američki senat je u vezi sa tim slučajem naložio detaljnu istragu o uticaju špekulacija na cene energentskih sirovina, kao što su gas, lož ulje, a posebno cena nafte.Naime, ekonomisti tvrde da tradicionalni principi ponude i tražnje jednostavno nisu mogli da dovedu do tako naglih skokova cena. Iako je poznato da je globalna potražnja za sirovom naftom porasla usled ubrzane industrijalizacije u Kini, ekonomskog rasta u Indiji i konstantnim rastom tražnje, posebno za benzinom u SAD, globalna ponuda je takođe imala rast. Zalihe zemalja OPEC-a i SAD-a su, šta više, u proteklim decenijama dostigle najveći nivo do sada. Sve to pokazuje da osnovni princip ponude i potražnje nije suštinski izazvao enormni skok koji je dostigla cena nafte. Druga objašnjenja su sadržana u navođenju i analizi političke nestabilnosti u mnogim ključnim zemljama koje su važni proizvođači nafte, poput Irana, Iraka, ali i Meksičkog zaliva gde je smanjen proizvodni kapacitet zbog loših vremenskih prilika. Istovremeno je proizvodni kapacitet ostalih zemalja pretrpeo maksimalno iscrpljivanje što je dovelo do priličnog psihološkog povećanja cene nafte. Međutim, psihološka analiza naglih skokova koje trpi cena nafte posledica su i ćisto špekulativnih faktora na finansijskom tržištu. Postoje razne ekonomske analize, ali se mnoge slažu u činjenici da 60 posto današnje cene nafte predstavlja proizvod čiste špekulacije velikih investicionih fondova i trgovinskih banaka. Drugim rečima, analize koje su bazirane na eventualnim smanjenim naftnim zalihama u svetu, kao i špekulacijama o iznalaženju načina da se prevaziđe buduća nestašica putem razvoja alternativnih energetskih izvora (uljni škriljci i sl.) imaju manje opravdanja u tvrdnjama nego analize koje se odnose na kontrolu nafte u svetu i špekulacije koje trpi cena nafte.

Pogledajte i kolika je cena zlata na berzi

Share


Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *