Berza

Berza ili Stock Market (stock, engl. zaliha) je fizički i poslovno organizovan prostor na kome se trguje hartijama od vrednosti, novcem i stranim sredstvima plaćanja. Trgovanje na berzi se odvija pod strgogo utvrđenim pravilima, tako da je berza, u suštini, institucija finansijskog tržišta, ali je i sama po sebi finansijsko tržište. Svaka berza, bet razlike, predstavlja samostalnu organizaciju  koja poseduje sopstveni poslovni prostor, članstvo i poslovna pravila, a iako berze u promet ne unose hartije od vrednosti, niti same kupuju i prodaju hartije od vrednosti, one ipak spadaju u finansijske institucije. Predmet trgovanja na berzi mora da bude standardizovan da bi bio lako zamenljiv, odnosno, da bi trgovina njime bila jednostavna, brza i efikasna. A to praktično znači, odsustvo predmeta trgovanja sa mesta na kome se trguje. Na berzi se samo zaključuju poslovi,  dok se isporuke i plaćanja odvijaju van berze, po pravilima koja uređuju način rada berzanskih službi. Sva pravila su kodifikovana u zbornike pod različitim nazivima, a proizašla su iz običajnog trgovinskog prava, a vremenom su se pravila uobličavala zajedno sa razvojem berze, tokom razvoja tržišta i tržišnih odnosa. Dakle, ključna funkcija berze je da obezbedi kontunuitet tržišta hartija od vrednosti po cenama koje ne odstupaju bitno od onih po kojima su prethodno prodate, jer kontinuitet tržišta smanjuje kolebanje cena hartija od vrednosti što dalje povećava njihovu likvidnost tj. sposobnost konverzije u gotovinu putem prodaje.

Berza ima veliki značaj koji dalje formuliše i dužnosti berze, jer postojanje berze i berzanske trgovine na nekom tržištu ukazuje da je to tržište sigurno. Jačanje berzanskog poslovanja ukazuje na porast sigurnosti u određenoj privredi, kao i da nema uticaja netržišnih rizika u poslovanju. Zato je osnovna dužnost berze da obezbedi zakonito obavljanje trgovine, zaštitu interesa učesnika na berzi, poštovanje pravila i standarda ponašanja svih učesnika na berzi i da pruža informacije za javnost o svim činjenicama značajnim za rad berze. Inače, članovi berze su brokersko-dilerska društva i ovlašćene banke, a prijem u članstvo berze se vrši na osnovu podnetog zahteva i dokumentacije propisane aktima berze. Kao najvažnije, treba istaći da berza  ne sme da povredi princip ravnopravnosti članova berze, a svaki član berze je dužan da se pridržava pravila članstva, koja podrazumevaju pridržavanje svih akata koje ima berza, savesno obavljanje poslova na berzi, blagovremeno obaveštavanje berze o prispeću naloga klijenta ili o sopstvenom nalogu, pismeno obaveštavanje berze o svakoj promeni svojih ovlašćenja, prava, obaveza i odgovornosti u pravnom predmetu i o promenama koje se odnose na uslove na osnovu kojih je stekao članstvo na berzi, kao i plaćanje članarine, provizije od zaključenih poslova trgovine hartijama od vrednosti na berzi i druge naknade utvrđene tarifnikom berze, kao i druga odgovarajuća pravila.

Berza može biti raznolika prema vrsti berzanskog materijala, a sve berze se dele na robne berze i finansijske berze. Na robnim berzama se trguje različitim vrstama roba (kafa, meso, nafta, žito, pamuk, zlato, nemetali, šećer i drugo), dok se finansijske berze se dalje dele na univerzalne i specijalizovane. Univerzalne berze su one na kojima se trguje hartijama od vrednosti koje predstavljaju finansijske instrumente na tržištu kapitala (vlasničke i dugoročne dužničke hartije), ali nije isključeno ni trgovanje kratkoročnim hartijama, novcem, devizama, finansijskim derivatima (fjučersi i opcije) i zlatom. Na specijalizovanim berzama se trguje samo određenim berzanskim materijalom, tako da se među najčešćim razlikuje berza zlata i plemenitih metala, berza efekta i devizne berza.

Saznajte i kako se odvija prodaja srebra i koliko se kreće cena nafte.

Share


Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *