Bankarstvo

Bankarstvo predstavlja sistem poslovanja koji u prvi plan stavlja interes, što je ujedno i najvažniji posao banke kao institucije. Inače, banka je osnovni subjekt bankarskog sistema (bankarstvo).  Praktično, interes svake banke je da daje novac na zajam na određeno vreme i da nakon isteka predviđenog perioda dobija novac nazad uz uvećanu vrednost ili kamatu koja predstavlja pomenuti interes. Banke obavljaju poslove investicione i sponzorske prirode, ali kao sporedne aktivnosti, s tim da su i ti poslovi u funkciji oplođenog novca. To je potpuno prirodna pojava, ako se ima u vidu da aspekt bankarstva sadrži teoriju da novac koji ne donosi dobit predstavlja neoplođeni novac. Drugim rečima, bankarstvo u osnovi tretira neoplođeni novac kao izgubljen jer time novac gubi vrednost. S toga je bankarstvo poslovni sistem čiji su osnovni subjekti banke, dok je osnov funkcionisanja ukupnog sistema  interes. Dakle, bankarstvo je sistem u kome se vrši obavljanje bankarskih poslova gde su banke osnovni nosioci tog posla  po tradiciji ili posluju na osnovu zakonske regulative. Banke predstavljaju poslovne organizacije koje nude finansijske usluge za profit, a tradicionalne usluge koje tretira bankarstvo kao sistem, uključuju primanje depozita novca, davanje novca iz depozita, proces obavljanja novčanih transakcija i usluge kreditiranja. Bankarski poslovi su podeljeni prema određenim kriterijuma. Oni mogu biti bilansni, funkcionalni i sa kriterijumom ročnosti. Takođe, bankarski poslovi mogu biti pasivni bankarski poslovi, aktivni i neutralni. Mnoge banke finansiraju industrijska preduzeća i kompanije i to u cilju uvećanja sopstvenog profita kroz kreditiranje. Osim toga, banke nude i razne pakete osiguranja, investicionih poslova, kao i da posreduju u razmeni tržišnih dobara.

Bankarstvo se kroz istoriju  pominje  još od petnaestog veka. Prva moderna banka je osnovana 1407. godine u Đenovi i to je bila Banka Svetog Đorđa. Bankarstvo se u početku svog nastajanja  sastojalo od tzv. univerzalnih banaka, tako da su najstarije banke za svoje komintente obavljale sve vrste poslova, odnosno, bankarski poslovi nisu bili deferebcirani po ugledu na današnju situaciju. Tokom godina su se sukcesivno specijalizovale banke za određene vrste poslova, a shodno situaciji prema kojoj se razvijalo bankarstvo kao sistem. Tome je naravno, pre svega, doprinosio razvoj privrede i trgovine. Bankarstvo se kroz dugogodišnji proces usavršavanja  osavremenilo u pogledu bankarskih tehnologija, što za rezultat ima sve bolji kvalitet usluga prema klijentima, iz dana u dan. Današnje bankarstvo obiluje savremenim tehnologijama u procesu svoga rada, a njih čine, pre svega, elektronska trgovina, samouslužno bankarstvo, kućno i kancelarijsko bankarstvo, složeni informativni centri i sl. U pogledu organizacijske strukture savremeno bankarstvo ima razvijen bankarski sektor pa se po segmentima poslovanja razlikuju sledeći poslovni subjekti, kao što su centralne banke, poslovne banke, komercijalne, investicione i univerzalne banke. Poseban napredak je uočljiv u sektoru elektronske trgovine koja je široko primenjena u domenu međunarodnog finansijskog tržišta (elektronski novac, forex market i sl.). Naglo širenje interneta i njegovo korišćenje u poslovne svrhe svakodnevo nameću potrebu za promenama u funkcionisanju svetske mreže, a to jednako utiče na stalne promene i napredak svakog poslovnog sektora kao što je i međunarodno bankarstvo.

Saznajte šta je to devizno polsovanje i kako se odvija internet trgovina.

Share


Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *